Tržište nekretnina u Srbiji se polako oporavlja.

Tokom prošle godine u našoj zemlji je prodato 126.000 nepokretnosti, što je za 12 odsto više u odnosu na 2015. godinu. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), obim tržišta nepokretnosti se vratio na nivo pre ekonomske krize koja je pogodila svet u semptembru 2008. godine.

Bankari već mesecima ubeđuju klijente da je sad najpovoljnije vreme za kupovinu nekretnina zbog niskih kamatnih stopa i niskih cena. One ponovo polako skaču, ali su na sreću potencijalnih kupaca i dalje daleko od onih iz 2008. godine kad se na Novom Beogradu kvadratni metar prodavao po 2.800 evra, a na Vračaru po 3.000 evra.

“Stambeno tržište u Beogradu je u ekspanziji”, tvrdi Boško Tomašević, direktor sektora agencijskog poslovanja za region Jugoistočne Evrope u kompaniji JLL.

“U poslednje vreme pored intenzivirane građevinske aktivnosti na Novom Beogradu, koja uključuje i stambene i komercijalne nekretnine, primećena je i promena aktivnosti na teritoriji Starog grada gde su aktuelni projekti sa većim brojem stambenih jedinica. Prodaja beleži konstantni stabilni rast, pa su sve naznake da će se takva tendencija nastaviti i tokom 2017.”, dodaje on.

Tomašević kaže da je ponuda raznolika, ali da je potražnja u određenoj meri veća za stanovima u novogradnji. On navodi da se i u narednom periodu očekuje trend stabilnih cena na tržištu nekretnina, uz blagi porast cena većih stambenih objekata shodno faznoj izgradnji.

“Pored široke ponude različitih tipova nekretnina na tržištu, kupci su sve bolje upoznati sa detaljima i imaju veće zahteve nego što je to bio slučaj pre nekoliko godina”, ističe Tomašević.

“Današnji kupac traži stan koji će mu pružiti udobnost i bolji kvalitet života. Obraća se pažnja na koncept stambenog naselja, kvalitet ugradnih materijala, ekonomičnost i uštedu nakon useljenja, a kupcima je jedan od imperativa i visoka energetska efikasnost zgrade”, dodaje Tomašević.

U agencijama za nekretnine napominju da srpskoj prestonici nedostaju novi i kvalitetni stanovi. Sve je više kupaca koji ne žele da žive u armiranobetonskom kavezu, pa traže zgrade u kojima su spoljašnji zidovi rađeni od prirodnih materijala sa što boljom izolacijom.

Biraju fasade od granita, koje se lako održavaju i koje nije potrebno obnavljati posle deset godina. Sve je veća potražnja za stanovima u zgradama koje su energetski efikasne, izgrađene od štedljivih materijala.

Takvih novogradnji ima veoma malo. Jedna se završava na uglu Ruzveltove i Dimitrija Tucovića u Beogradu, ali investitori drže cenu 200 evra više u odnosu na tipsku gradnju u okruženju.

“Zgrada je koncipirana po pravilima energetske efikasnosti, što se smatra najkvalitetnijom novogradnjom i čini najpouzdanijim izborom za moderan i udoban život. Ovaj stambeno-poslovni objekat nudi životni prostor koji inspiripše na uživanje, sa pažljivo odabranim rešenjima enterijera i elegantnim italijanskim dizajnom”, kažu u jednoj prestoničkoj agenciji za nekretnine.

Cene nekretnina u gradovima Srbije

Na nivou Srbije, prosečna cena stana je 880 evra po metru kvadratnom i nije se menjala od 2015. godine, pokazuju podaci RGZ. Cene u Srbiji variraju, od 1.650 evra za kvadrat u centralnim beogradskim opštinama, do 500 evra po kvadratu na jugu Srbije.

U beogradskim opštinama Zvezdara i Voždovac kvadrat stana je za 1.150 evra, dok je 2014. bio 1.200 evra. Na Novom Beogradu u 2016. godini prosečna cena kvadrata bila je 1.150 evra, a u 2014. trebalo je izdvojiti 1.200 evra po metru kvadratnom.

Prosečna cena kvadrata u Novom Sadu se ne menja već nekoliko godina i iznosi 850 evra. Sličan trend je i u Leskovcu gde je cena kvadrata 500 evra.

Starim stanovima pada cena, novogradnji raste

Prošle godine, cene novih stanova bile su u porastu, dok su cene korišćenih stanova blago opadale u poređenju sa prethodnom godinom.

“Cene stanova kupljenih od investitora, po pravilu su više u odnosu na nekretnine koje su već korišćene. Građani Srbije se samo u sedam odsto slučajeva odlučuju na kupovinu od investitora“, kažu u Republičkom geodetskom zavodu.

“Na Novom Beogradu i Paliluli potrebno je izdvojiti za oko 55 do 60 odsto više novca za kupovinu novogradnje u odnosu na prosečnu cenu korišćenog stana, na Vračaru je to 30 odsto više, a u Starom gradu i Savskom vencu oko 10 do 15 odsto. Cene novogradnje zavise od atrakivnosti lokacije, ograničenosti ponude novih stanova, ali i od kvaliteta gradnje i luksuza koji nude”, dodaju iz Republičkog geodetskog zavoda.