Šta sve Srbi kupuju i prodaju preko sajtova

Šta sve Srbi kupuju i prodaju preko sajtova. U ponudi su komplet knjiga Meše Selimovića, odbojkaški pehar, pasoši iz SFRJ, krigle sa Oktobarfesta. Na aukciji su nove i stare stvari,

Prodajem diplomu profesora srpskog jezika i književnosti. Original pakovanje. Prodajem je dok je još u dobrom stanju, jer ću uskoro početi futrolom da razvijam pitu pa će izgubiti na ceni. Diploma nije puno prešla, tek s police na policu. "Jednom" izvađena i iskopirana. Možete je držati na vidnom mestu da impresionirate prijatelje i rodbinu, ili da udarite nekog po glavi ako vas nervira. U druge svrhe ne verujem da ćete je iskoristiti. Može zamena za fildžan nade ili frtalj vere. Menjam je i za malo bezobrazluka, jedan prstohvat laži, kašičicu lopovluka i jednu kašiku vegete. Možda nešto i smućkam, pa se zaposlim i bez diplome. Vino na slici - gratis.

Ovako se nedavno gorko našalila jedna devojka iz Banjaluke. Da bi pokazala koliko diploma danas malo vredi, jer i njena, kao toliko drugih, skuplja prašinu u kućnoj fioci, postavila je oglas na sajtu za kupovinu i prodaju stvari. Verovatno je to dalo vetar u leđa i devojci iz Srbije, koja je odlučila da proda diplomu profesora razredne nastave. Ponudila ju je za 100 dinara, uz ironično objašnjenje:

- U Srbiji ona toliko ne vredi, znam, precenila sam je, ali uzmite u obzir četiri godine date u roku, studiranje u drugom gradu, učenje, neprospavane noći, stresove, napetost, nervozu, iščekivanje razultata ispita, polaganje pismenih, pa usmenih delova... ponekad bez dinara u džepu danima... učenje, učenje i samo učenje... U Srbiji postoji puno onih koji imaju 100 dinara, a nemaju diplomu, pa izvolite, zainteresovani neka se jave.

Nečija diploma, procenjuje vlasnik, vredi više od ove sume. Tako je bar pokazao jedan Nikola, kada se javio na oglas čoveka koji je objavio da prodaje polovni "jugo 55" za 530 evra. Momak mu je izneo kontraponudu - daje diplomu za auto.

- U pitanju je diploma ekonomske škole, četvrti stepen, ima svedočanstvo od sve četiri godine sa ocenom pet, ima uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige i sve ostalo, sve je original, original pečat - napisao je Nikola.

JASTUK ZA BURME I KRZNENI OKOVRATNIKBraon bunda od prirodnog krzna, kupljena u Grčkoj, polovna ali bez oštećenja, može da se kupi za 30.000 dinara. Od istog materijala, samo u bež boji, prodaje se "prelepi okovratnik", slikan iz tri perspektive. Ukoliko su vam od krzna potrebnije sitnice za venčanje, ne brinite, sve što poželite pronaći ćete na internet "tezgama". Nekorišćen jastuk za burme, ukrašen ručno rađenim cvetovima, košta od 500 do 1.000 dinara, korpa za kićenje svatova od 400, a bidermajer oko 1.700 dinara.

Duhovitost je, uz manje ili više ironije i apsurda, očigledno čest pratilac oglasa, ali daleko od toga da ljudi trguju samo da bi se našalili ili nasmejali druge. Iako smo u odnosu na mnoge zemlje kasno uveli ovu praksu, internet "pijaca" je svakog dana sve bogatija, pa se danas na njoj može "izbunariti" sve - od igle do lokomotive. I pritom ne postoje gotovo nikakve prepreke da se upustite u ovu trgovinu, a uštedećete vreme i novac, kupiti nešto što možda nigde više ne možete da pronađete, prodati stvari koje vas samo zatrpavaju, a nekoga će silno obradovati, postati vlasnik retkih dragocenosti ili samo običnih, praktičnih sitnica. Cena je najčešće fleksibilna, ali novac nije jedino sredstvo plaćanja, jer je moguća i robna "trampa". Na prodaju su nove i stare stvari, nekorišćene, "tek" korišćene, "stare ali kao nove"... Mašina za veš, krevet, radni sto, mobilni telefon, slavina, digitalni alkotester, čep za rezervoar od auta, čamac ili samo motor za čamac, bicikl, dečja kolica, flasteri za mršavljenje, kartonska kutija za jaja, kupaći kostim iz Amerike, proteza za čukljeve, flaša za viski, anticelulit krema, baštenska garnitura, brendirane naočari, umetničke slike, stari kalendari, šerpe za kuvanje džema - šta god vam padne na pamet, možete da kupite ili oglasite da prodajete.

A čime to Srbi uglavnom trguju? Podaci istraživanja tima jednog od najstarijih i najpopularnijih sajtova pokazuju da najviše kupujemo mobilne telefone, nekretnine, kompjutersku i auto-opremu, alate, ali i bicikle, dečje stvari i bebi opremu, kozmetičke proizvode... Solidno se prodaju i kupuju i knjige, a neke koštaju tričavih 20 dinara. Međutim, ukoliko prodavac i kupac nisu iz istog grada, poštarina ponekad daleko premaši cenu knjige, pa treba izvagati da li nam se isplati. Kako internet biblioteka raspolaže najraznovrsnijim primercima, uspešno okuplja ljubitelje beletristike, poezije, stručne literature, religijskih štiva, eniciklopedija, antikvitetnih izdanja, priručnika za lov, ribolov, kulinarstvo... Mnogi se danas odriču komplet romana ruskih ili domaćih pisaca, koji su 80-ih godina prošlog veka uglavnom "dremali" na policama domova. Tada su se knjige kupovale i "na metar", a sada se, recimo, deset dela Meše Selimovića, čvrstog poveza i u izdanju BIGZ-a, prodaju za 2.000 dinara. Sudeći po podacima vlasnika sajtova, odlično se trguje lektirama i školskim udžbenicima. Neki roditelji, na primer, uštede na radnoj svesci za srpski jezik, kupivši je preko oglasa za 80 dinara, a istovremeno dopune budžet onih koji će za taj novac moći da kupe radnu svesku za stariji razred.

Internet pijaca je prava "meka" za kolekcionare, na radost toliko njih koji svoju kolekciju najzad mogu da obogate tačno određenim bedžom, značkom, kovanicom ili papirnatom novčanicom, igračkom iz kinder jaja, salvetom, sličicom iz albuma, ljubavnim pismom... Ili biste vi želeli da postanete vlasnik pasoša iz SFRJ, dobro očuvanih? Komplet od 40 primeraka košta 450 dinara, a aukcijske ponude samo "iskaču". Ukoliko su vam draže krigle sa Oktobarfesta, trebalo bi da se "odreknete" skoro 8.000 dinara za sedam originalnih festivalskih čaša. Lako se trguje starim razglednicama, pogotovo onim u crno-belom izdanju, čija se cena kreće od deset dinara.

Trgovina preko interneta je dokaz da kao što svaka roba ima svog kupca, tako ima i svog prodavca. A neki od njih bi da zarade ili su već zaradili na olimpijskim medaljama, plaketama, bakljama... Jedan čovek je istakao da za 150 evra prodaje veliki prelazni pehar Zimskog odbojkaškog turnira u kategoriji seniora iz 1952. godine. Možda će nekome, bar iz sentimentalnih razloga, ova ponuda biti primamljiva, a njemu taj predmet verovatno više ne znači. Još se čeka kupac za zlatnu medalju osvojenu na amaterskim Olimpijskim igrama u fudbalu u Rijeci 1974. godine. Cena je po dogovoru.

Svaki oglas je priča za sebe. Ponekad je to štura informacija, a ponekad pravo remek delo.

- Oni kojima je hitno, uglavnom postave sliku i uz nju napišu kratko objašnjenje. Po tekstu se tačno vidi da li je nekome "oglavu" da nešto kupi ili proda, kao što neke emotivne poruke otkrivaju da ljudi žele ili se opraštaju od nečeg što im je drago i važno. Ima i onih koji su shvatili da je onlajn trgovina umeće ravno svim ostalim umećima, pa se potrude da privuku kupce - kaže psiholog Vesna Petrović.

Jedan oglas sigurno nije privukao kupce, ali je zato ozbiljno privukao pažnju. Pre mesec i po dana osvanula je ponuda Rumljanina da za 40.000 evra prodaje ukletu kuću u Rumi. Prodavac je pohvalio kvalitet građevine, ali se obavezao da će lično platiti popa da sa nje skine čini. Ima li zainteresovanih za kupovinu?

 


 

DVA PUTA "ŠPRICAN", ALI PRODAT

Zanimljivo je da se trguje i preparatima za negu tela, koji su kako se navodi u oglasima - "polovni, ali bez oštećenja" ili "samo dva puta špricani". Prodavci se hvale da garantuju za njih, dok na forumima mnogi iskazuju negodovanje.

- Ne razumem zašto bi neko kupio korišćeni parfem ili mleko za telo? Koliko god da košta, malo je smešno da se prskamo mirisom koji je neko već upotrebljavao, a još je strašnije da se mažemo kremom potrošenom do pola. To uopšte nije higijenski.