Nova generacija digitalizovanih fabrika

Nova generacija digitalizovanih fabrika u razvijenim zemljama već je promenila način rada i način života - najteže poslove pruzeli su roboti i mašine, a odustalo se i od masovne proizvodnje.

Nova generacija digitalizovanih fabrika u razvijenim zemljama već je promenila način rada i način života - najteže poslove pruzeli su roboti i mašine, a odustalo se i od masovne proizvodnje, pa je cilj zadovoljiti potrebu svakog pojedinačnog kupca.

To je ujedno i suština takozvane četvrte industrijske revolucije, nazvane Industrija 4.0, koja štedi vreme potrebno da se nešto proizvede, a uvodi i virtuelna testiranja čitavog procesa.

Ovaj talas inovacija uskoro će zahvatiti i Srbiju, na šta ukazuje i to što je Vlada Srbije proglasila digitalizaciju za jedan od prioriteta u narednim godinama i kao jedan od najvažnijih generatora ubrzanog rasta.

Prelazak na digitalnu platformu funkcionisanja kompletne privrede nije jeftin. Neke procene govore da će EU će do 2030. u Industriju 4.0 investirati 350 milijardi evra.

Govoreći o velikim ulaganjima u ovaj koncept, zamenik predsednika Privredne komore Srbije Mihajlo Vesović priznaje da Srbija svakako neće biti nosilac tih promena globalno gledano, ali to ne znači da ne može da se osloni na strane kompanije koje bi mogle da investiraju u takav način proizvodnje u našoj zemlji. One bi bile finansijski nosioci uvođenja digitalnih tehnologija, a možda bi tako podstakle i lokalne partnere i dobavljače da pređu na digitalne platforme.

Vesović podseća da su se u staroj Jugoslaviji proizvodili, primera radi, automobili, avioni, ali su ipak tehnološki delovi rešenja, od motora do menjača usvajani iz inostranstva.

"Sada smo mi oni koji učestvuju u razvoju i istraživanju digitalnih platfprmi i tehnologija. U tom smislu važno je prisustvo Majkrosofta, Simensa, Dženeral Elektrika u Srbiji, jer su te kompanije motivatori novih tehnoloških procesa”, ističe Vesović.

Na pitanje Tanjuga šta je Industrija 4.0 donela kupcima u razvijenim zemljama i šta se može očekivati u Srbiji, direktor "Simens Srbija" Udo Ajhlinger kaže da je na tržištima koja su uvela digitalna rešenja kupac taj koji diktira način proizvodnje, upotrebnu vrednost proizvoda i, na kraju, i njegov izgled. Glavni kriterijum, nije više stav većine o nekom proizvodu, već su to individualne potrebe svakog kupca.

Direktor "Simens Srbija" nabrojao je još nekoliko primera novog tehnološkog trenda u praksi: Recimo, “Koka kola”, koja u pojedinim zemljama nudi mogućnost da sami napravite piće prema ličnom ukusu.

Zatim, pojedini proizvođači keksa, koji ostavljaju mogućnost da sami definišete ukus i izgled proizvoda. Digitalizovane prodavnice u kojima mena kasa za naplatu ili korpi, već se kupovina odvija digitalno, uz primenu Android aplikacije na mobilnom telefonu.

"Ove novine se uvode na tržištima širom sveta, kao i u Srbiji", kaže Ajhlinger i dodaje da, kada je reč o Srbiji, naša zemlja ide napred.

"Simens radi na edukaciji preduzetnika u Srbiji predstavljajući im najnovije tehnologije, dok sa nekoliko kupaca razrađuje konkretne modele digitalizacije njihovih postrojenja ili delova postrojenja", objašnjava Ajhliger.

Ističe da ulaganja u digitalizaciju proizvodnje nisu mala, ali je zato ciklus povraćaja investicije znatno kraći.

Nastavljajući obrazloženje o stranim kompanijama kao nosiocima digitalizacije proizvodnje u Srbiji, Mihajlo Vesović kaže da je takođe moguće i da manje ili brzorastuće kompanije započnu svoj posao u Srbiji i prošire ga globalno.

"To je velika šansa za malu ekonomiju da u novoj preraspodeli posla u svetskoj ekonomiji dobije značajnu ulogu", kaže Vesović.

Kao progresivne oblasti navodi farmaciju i biotehnologiju, a kao one koje će moći da prave "custom made" proizvode i koje će znati potrebe potrošača navodi sve proizvođače od bele tehnike do automobilske industrije.

Pokretač promena je naravno – IT sektor. Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović ističe da su informacione tehnologije osnovni i najmoderniji alat za podizanje efikasnosti industrije i to svih sektora bez razlike - poljoprivrede, mašinogradnje, elektrotehnike, rudarstva i drugih.

Smatra da je u Srbiji razvoj koncepta Industrije 4.0 moguće sprovoditi na dva koloseka – prvi koji podrazumeva obrazovanje mladih ICT inženjera i drugi koji definiše mere za očuvanje i razvoj proizvodne i prerađivačke industrije.

"To je težak i dugotrajan proces, ali i prošla, kao i ova vlada proglasili su digitalizaciju i tehnološki razvoj kao jedan od strateških prioriteta. To je podrška svima koji rade na razvoju novog koncepta da istraju i postignu rezultate, koji će u što kraćem roku doprineti otvaranju novih radnih mesta i podizanju konkurentnosti naše ekonomije. To je zalog za budućnost", zaključio je Popović.

Na pitanje da li će neke oblasti i radna mesta, usled novog tehnološkog razvoja "izumreti", Mihajlo Vesović iz PKS odgovara da će tradicionalne grane opstati, uz drugačiji način rada, a nije optimista kada je reč o pojedinim profesijama.

“Tradicionalne grane neće umreti, jer će uvek biti potrebno nešto izliti od čelika ili napraviti od tekstila. Samo, te teške poslove samo neće raditi 50 ljudi u pogonu, već mašine. Nećete moći više da vodite ni restoran ili hotel ako ne razumete digitalne procese u pozadini”, navodi on.

Vesoović ističe da pojedine profesije za 15-ak godina neće postojati, ali će ljudi koji se bave razvojem biće sve traženiji – pre svega inženjeri.

"Zamislite početak 20. veka kad je 80 odsto ljudi radilo u poljoprivredi. Danas ih tu radi tri do pet odsto na globalnom nivou, zato što su uvedene nove mašine", rekao je on.

Možda ni automobilska industira neće ostati u ovom obliku, dodaje on.

"Možda ljudi neće kupovati automobile. Možda će ih iznajmljivati ili uopšte neće voziti, jer će, recimo, oni biti samovozeći", nagađa Vesović.

Jedno je sigurno, kaže Vesović, a to je da će se uspeh društva i ekonomije zasnivati na tome koliko brzo mogu da predvide promenu i koliko su spremni.

Razloga za strah svakako nema.

"Ništa se neće dogoditi preko noći, već postepeno. Ono što sledi nije revolucija, to je evolucija", zaključio je Vesović.


Kreativno pero na važnom zadatku: Deca dizajnirala knjige
Kreativno pero na važnom zadatku: Deca dizajnirala knjige
Deca deci danas u Sinagogi
Deca deci danas u Sinagogi
U nedelju humanitarni kros u Kameničkom parku
U nedelju humanitarni kros u Kameničkom parku
Humanitarni koncert Baletske i Medicinske škole 31. januara
Humanitarni koncert Baletske i Medicinske škole 31. januara
Država ukida porez na humanost
Država ukida porez na humanost
Novosađani poklanjaju jakne siromašnim sugrađanima
Novosađani poklanjaju jakne siromašnim sugrađanima
Moto Deda Mrazovi 24. decembra dele slatkiše mališanima
Moto Deda Mrazovi 24. decembra dele slatkiše mališanima
Festival lampiona u nedelju na keju za pomoć ugroženoj dec
Festival lampiona u nedelju na keju za pomoć ugroženoj dec
Humanitarna akcija Budi Deda Mraz u NSHC-u
Humanitarna akcija Budi Deda Mraz u NSHC-u
Prijavite nasilje u porodici, spasite živote
Prijavite nasilje u porodici, spasite živote
Конкурс за нове кориснике помага
Конкурс за нове кориснике помага
Budite humani!
Budite humani!
Još danas prodaja igračaka za lečenje Teodore Milić
Još danas prodaja igračaka za lečenje Teodore Milić
Humani ponedeljak i ove sezone na Štrandu
Humani ponedeljak i ove sezone na Štrandu
Moto-zeke u subotu nose uskršnja jaja i slatkiše deci u Ve
Moto-zeke u subotu nose uskršnja jaja i slatkiše deci u Ve
Humanitarna akcija za Dečju bolnicu u Novom Sadu
Humanitarna akcija za Dečju bolnicu u Novom Sadu
Dan zaljubljenih i humanitarna akcija na Ribljoj pijaci
Dan zaljubljenih i humanitarna akcija na Ribljoj pijaci
Uručeno pomagalo za koje je novac prikupljen Čepom do osme
Uručeno pomagalo za koje je novac prikupljen Čepom do osme
Kad humanost dobije boju dečijih očiju
Kad humanost dobije boju dečijih očiju
Humanitarna akcija za migrante
Humanitarna akcija za migrante
Za dva dana Novosađani skupili dve tone pomoći za migrante
Za dva dana Novosađani skupili dve tone pomoći za migrante
Grinteh, Exit i Zelenilo združeno pomažu bolesnima
Grinteh, Exit i Zelenilo združeno pomažu bolesnima
Akcija Ženama za decu na Trgu slobode
Akcija Ženama za decu na Trgu slobode
Novosadske novinarke pomažu porodici iz Gračanice
Novosadske novinarke pomažu porodici iz Gračanice
Humanitarna akcija za decu Sigurne dečije kuće i Dečijeg
Humanitarna akcija za decu Sigurne dečije kuće i Dečijeg
Humanitarni maskenbal na klizalištu za mališane iz Sigurne
Humanitarni maskenbal na klizalištu za mališane iz Sigurne
Humanitarni maskenbal na klizalištu na Štrandu
Humanitarni maskenbal na klizalištu na Štrandu
Moto Deda Mrazevi će u nedelju obradovati novosadske mališ
Moto Deda Mrazevi će u nedelju obradovati novosadske mališ
Humanitarni koncert u četvrtak u Sinagogi
Humanitarni koncert u četvrtak u Sinagogi
Malali Nobelova nagrada za mir
Malali Nobelova nagrada za mir
Humano kupanje ponedeljkom na Štrandu
Humano kupanje ponedeljkom na Štrandu
Država zida 350 kuća
Država zida 350 kuća
Novac za obnovu na računima Obrenovčana za 7 do 10 dana
Novac za obnovu na računima Obrenovčana za 7 do 10 dana
Humanitarna akcija u Zabavnom parku na Štrandu
Humanitarna akcija u Zabavnom parku na Štrandu
Potrebni davaoci krvi negativnog RH faktora
Potrebni davaoci krvi negativnog RH faktora
Šta treba da znate o davanju krvi
Šta treba da znate o davanju krvi