Mnogi korisnici interneta kupuju i upotrebljavaju lekove na osnovu "Gugl dijagnoze".

Brza dostupnost medicinskih informacija na internetu značajno je povećala edukovanost stanovništva u toj oblasti. S druge strane internet korisnici često pretražuju na Guglu i drugim pretraživačima simptome određenih bolesti pokušavajući sami da utvrde svoju dijagnozu. Internet ma koliko da je koristan za edukaciju, nije mesto gde se može adekvatno ustanoviti medicinska dijagnoza. Često možemo čuti konstatacije pojedinaca koji su došli do "zaključka" koji lek treba upotrebljavati pretražujući i upoređujući svoje simptome sa onima opisanim na internetu.

Da li biste uzeli samo da popravljate svoj automobil samo na osnovu tutorijala koji ste pogledali i sličnih "simptoma" koje ste našli na internetu?

Naravno da bi se malo ko usudio ovo da učini.

Pa ipak mnogi korisnici interneta kupuju i upotrebljavaju lekove na osnovu "Gugl dijagnoze".

Ljudi izgleda više cene svoj automobil od svog života.

U svakoj struci bilo da je automehaničarska ili medicinska potrebno je praktično iskustvo.

Internet jeste koristan i zaista se na njemu može mnogo toga naučiti ali to znanje nije dovoljno da bi sebe proglasili stručnjakom bilo koje oblasti.

Moguće je na internetu pročitati svu medicinsku literaturu za određenu oblast, recimo pulmologiju. No to vas ne čini pulmologom. Radi pravilnog rešenja kliničkog problema nije dovoljan skup informacija, potrebno je iskustvo i umeće sintetiziranja tih informacija, koje se prenosi praksom i dugogodišnjim školovanjem.

Na internetu je moguće stupiti u kontakt sa lekarima, no većina njih će vam na kraju preporučiti pregled u medicinskoj ustanovi. Primetno je da ovakav stav medicinara stvara frustracije i negodovanje kod "Gugl dijagnostičara" koji žele po svaku cenu da utvrde svoju dijagnozu na internetu. Dijagnoza "Gugl dijagnostičara" je svima jasna. Njihov problem je pre svega mentalni, malo poverenje u zvaničnu medicinu i preveliko poverenje u rekla-kazala medicinu.

To nepoverenje u zvaničnu medicinu i verovanje u razne teorije zavere dovelo je do pojedinih bizarnih pojava, a dovodi i dovodiće sve više i do ozbiljnih problema na relaciji pacijent i lekar.

Nisu više retki slučajevi da "Gugl dijagnostičari" ne prihvataju ni stručno mišljenje lekara nakon pregleda u medicinskim ustanovama.

Takođe su bezbrojni primeri širenja paranoje na internetu u vezi pojedinih medicinskih preparata, njihove navodne štetnosti, ili pojave raznih zaraznih bolesti.

Primer paranoje: Paracetamol P/500 koji se u januaru ove godine masovno šerovao netom.

Tekst je očito loš "gugl translajet" prevod. Paracetamol P/500 nije registrovan u Srbiji. Lek Paracetamol se u Srbiji kupuje u velikim količinama, da sadrži bilo kakav virus imali bismo pandemiju. Machupo virus je zapravo Crni Tifus. Da je ova informacija tačna, svaki treći stanovnik Srbije bi bio zaražen Tifusom.

Ovakve dezinformacije obično plasiraju konkurenti. No pošto u Srbiji nema leka registrovanog pod ovim imenom, pitanje je kome je i zašto ovo bilo interesantno da proširi srpskim internetom.

Internet definitivno pruža mnogo informacija, no sam skup informacija ne dovodi nužno do mudrosti.