Close

Program za decembar

PROGRAM ZA DECEMBAR

Ponedeljak 4. decembar u 18 ─Źasova
Povodom petstote godišnjice reformacije: razgovor na temu u─Źeš─ça ┼żena u vo─Ĺenju bogoslu┼żenja, odnosno njihovog aktivnog rada u verskim zajednicama. Predstavljanje knjige: Doprinos izgradnji mira sveštenica iz protestantskih crkava u Vojvodini. U programu u─Źestvuju: Ana Bu, recenzentkinja; Tilda ─Éenge Slifka, sveštenica Reformatske Crkve; Svenka Savi─ç, autorka
-- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- --

Ponedeljak 18. decembar u 18 ─Źasova
Podela paketi─ça povodom Hanuke uz kratak program De─Źijeg kluba. Pozivamo sve ─Źlanove da zajedno upalimo sedmu sve─çu na Hanukiji. Hanuka nije religiozan praznik i jedini je koji je zasnovan na istorijskom doga─Ĺaju, tj. oru┼żanom otporu Jevreja protiv gr─Źkog osvaja─Źa. Vrhunac helenskog pokušaja da u okupiranoj jevrejskoj dr┼żavi unište jevrejske religiozne i tradicionalne specifi─Źnosti, rezultirao je u poni┼żavaju─çoj carskoj zapovesti kojom su Jevrejima zabranjeni osnovni verski obredi (obrezivanje, obredna ─Źistota, kašrut, ─Źitanje Tore, slavljenje praznika i sl). Najve─çe poni┼żenje za Jevreje, bilo je postavljanje kipa Zevsa na ┼żrtvenik u jerusalimskom Hramu. Prema I knjizi Makabejaca (1:44) ovo se dogodilo na dan 25 Kisleva 167. godine pre naše ere. Starac Matatja iz porodice Hašmonejaca, otišao je u Modiin sa svojih pet sinova, porušio lokalni mnogobo┼ża─Źki kip koji su postavili gr─Źki osvaja─Źi, i zapo─Źeo oslobodila─Źki rat malog naroda protiv najmo─çnije imperije tadašnjeg sveta. Nakon Matatjine smrti, borbom je rukovodio njegov sin Jeuda Makabi koji je posle tri godine ratovanja uspeo da istera Seleukide iz velikog
dela zemlje i da u─Ĺe u Jerusalim, gde je 25. kisleva, na godišnjicu donošenja zabrane, o─Źistio Hram, srušio tu─Ĺe idole i osvetio ┼żrtvenik. Pobedu nad neprijateljem i osve─çenje Hrama, narod je slavio osam dana “prinošenjem ┼żrtava i pevanjem hvalospeva”, kako piše u knjizi Makabejaca. 

Hanuka je ku─çni, porodi─Źni praznik. Obi─Źaj je da se za Hanuku pevaju pesme, igraju razne društvene igre i postavljaju razne zagonetke. Iz Nema─Źke se na istok Evrope prenela igra sa ─Źigrom-sevivon (hebr.), trendl (jidiš), koja je ozna─Źena slovima nun, gimel, he i šin. Deca su se sa ─Źigrom igrala u orahe, dobijene slatkiše ili svoj Hanuka nov─Źi─ç. Svako slovo je imalo svoju vrednost i donosilo gubitak ili dobitak. Slova su zna─Źila n-nichts (ništa), g-ganc (sve), h-halb (pola) i š-štel ajn (ulo┼żi), a verska tradicija je ova slova tuma─Źila kao skra─çenice re─Źenice nes gedola aja šam - veliko ─Źudo desilo se tamo. Ova se poslednja re─Ź u savremenom Izraelu menja u po - ovde. 

Za praznik Hanuka vezana je tako─Ĺe pri─Źa o ─Źudu koje se dogodilo (“nes gedola aja šam” - veliko ─Źudo desilo se tamo). Ona je zabele┼żena u Talmudu i u njoj se ka┼że: ...”jer kad su Grci ušli u Hram one─Źistiše sve ulje koje je bilo u Hramu. A kada nadja─Źa kraljevstvo doma Hašmonejaca i pobediše, iskahu i ne na─Ĺoše više no jedan sud ulja koji je bio odlo┼żen sa pe─Źatom velikog sveštenika. U njemu ne beše više nego da se pali za jedan dan. U─Źini se njime ─Źudo pa su iz njega palili osam dana.”

Svim ─Źlanovima ─Źestitamo praznik svetlosti Hanuku i predstoje─çu 2018. godinu